Anksioznost se definiše kao osećanje nelagode, napetosti, teskobe, zabrinutosti, strepnje. Osim navedenih emocionalnih doživljaja, anksioznost dovodi do niza neprijatnih telesnih senzacija, te negativnih, neretko,  zastrašujućih misli. Logično je da za većinu ljudi anksioznost predstavlja neprijatno i ugrožavajuće iskustvo, koje ih ponekad remeti u svakodnevnom funkcionisanju.

Iako anksioznost po pravilu ima negativnu konotaciju, važno je istaći da anksioznost osobi koja sa njom živi donosi i određene prednosti i benefite. Klijente često učim da svoju anksioznost “dočekaju širom otvorenih ruku”, jer nam upravo ona omogućava da istinski spoznamo sebe, ukazuje na pogrešne obrasce funkcionisanja, daje nove putokaze, mogućnost da rastemo, razvijamo se, živimo ispunjeniji i kvalitetniji život. U ovom članku nabrojaću neke od pozitivnih aspekata anksioznosti.

Anksioznost kao putokaz ka neophodnim životnim promenama

Za veliki broj ljudi anksioznost predstavlja znak upozorenja, koji skreće pažnju na situaciju u kojoj se osoba nalazi i neophodnost promena koje bi trebalo napraviti. Ona je signal da o pojedinim aspektima života treba razmisliti ili u tim zonama načiniti podešavanja.

Možda nas veza u kojoj se nalazimo više ne ispunjava; možda se na poslu dajemo više nego što je potrebno, hronično uskraćujemo sebe za sate odmora i samonegovanja; naši odnosi sa roditeljima, decom, prijateljima nisu zdravi i adekvatni…

Koliko god nekome bilo teško da se izbori sa simptomima svoje anksioznosti, istraživanje značenja koje anksioznost ima predstavlja veliku priliku za sopstveni rast i sazrevanje. Kada jednom naučimo da čitamo poruke koje nam anksioznost šalje, svaki sledeći put kada se ona javi, lakše i brže ćemo uočiti i korigovati obrasce ponašanja kojima smanjujemo kvalitet sopstvenog života.

Anksioznost kao motivator

Umesto da nam uvek predstavlja smetnju, anksioznost nam ponekad može pomoći da se osećamo motivisanije i spremnije za suočavanje sa određenim izazovima. Istraživanja pokazuju da su su studenti i sportisti koji su pre ispita/takmičenja iskusili određen stepen anksioznosti imali bolju performansu na ispitu/takmičenju. Anksioznost je povezana sa aktivacijom simpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema, što je povezano sa povećanjem fizičke energije i snage, budnosti, koncentracije, brzine povezivanja činjenica. Naravno, ovo se odnosi na blaži nivo anksioznosti, dok previsoka anksioznost može biti blokirajuća za onoga ko je doživljava.

Kada razmatramo sopstvenu anksioznost, korisno je razmotriti i načine na koje nam anksioznost stvara podsticaj za uspeh u nekim oblastima života. Možda je upravo ona ta koja nas podstiče da uložimo dodatni napor u posao ili lične zadatke, ostavimo dobar utisak ili krenemo ka svojim ciljevima.

Anksioznost kao ugrađeni sistem upozorenja

Anksioznost sa svim svojim simptomima predstavlja deo našeg urođenog načina suočavanja sa opasnošću. Poznata kao reakcija borbe ili bega, anksioznost treba da nam omogući brže reagovanje u vanrednim situacijama.

Kada je reč o našim precima, reakcija na stres po tipu „bori se ili beži“ pripremila je ljude da ili uzvrate napad ili pobegnu od opasnosti u situacijama kao što je susret sa opasnim životinjama ili vremenske nepogode.

U moderno doba anksioznost može biti simptom koji nam pomaže da brzo reagujemo kako bismo izbegli nesreću tokom vožnje ili nas sprečili da uđemo na nebezbedno mesto.

Jedna studija sprovedena u Velikoj Britaniji otkrila je da su adolescenti koji su patili od anksioznosti imali manje nezgoda i smrtnih slučajeva u ranoj odrasloj dobi od onih koji nisu imali anksioznost. U tom smislu, anksioznost može biti znak koji će nam pomoći da ostanemo bezbedni u ugrožavajućoj ili rizičnoj situaciji.

Anksioznost kao pomoć u prepoznavanju naših istinskih vrednosti

Primećivanje onoga čega se bojimo predstavlja put ka otkrivanju onoga što zaista cenimo. Često ćemo osetiti anksioznost kada osoba kaže nešto što deluje neiskreno, kao što je normalno da postanemo anksiozi kada vidimo da nekoga maltretiraju ili povređuju. Potpuno uklanjanje anksioznosti u takvim situacijama značilo bi uklanjanje rasuđivanja i samosvesti.

Anksioznost kao pozitivna crta u prijateljstvu

Ljudi koji su se suočili sa anksioznošću neretko su više empatični i bolje razumeju pitanja s kojima se drugi suočavaju. Prolazak kroz anksioznost je prolazak kroz svojevrsnu ličnu borbu, što nas može učiniti osetljivijim i tolerantnijim u situacijama kada se neko nama blizak ili poznat suočava sa ličnim izazovima.

Anksioznost kao pozitivna crta u liderstvu

Ljudi sa anksioznošću takođe mogu biti vešti u vodećim ulogama, jer pažljivo razmatraju mogućnost višestrukih ishoda. Trudeći se da bolje razumeju svoju anksioznost, usavršavaju i načine za precizno i smireno rešavanje problema. Činjenica da su anksiozne osobe vrlo svesne svih mogućih rizika, čini ih opreznim misliocima i ljudima sposobnim da pažljivo donose odluke.

dr Slađana Martinović Mitrović, psihijatar

“Savladavanje odgovora na anksioznost na svrsishodne načine, vodi u proces pronalaženja ravnoteže u svim aspektima života. Ona je pokazatelj u kojim zonama je naš svet izašao iz ravnoteže. Preuzimanje brige o korenima sopstvene anksioznosti možda je najisplativija stvar koju činimo za sebe.”

Skorašnji članci