Epidemija korona virusa uskratila nas je za mnogo toga, a mnogi će reći da su putovanja upravo ono što im najviše nedostaje. Iako za većinu ljudi putovanja predstavljaju krajnje prijatno iskustvo, način da se odmore, ugode sebi, prošire vidike, postoje i osobe kojima je i sama pomisao na odlazak na put užasavajuća. Za takve sobe kažemo da pate od HODOFOBIJE ili straha od putovanja.

Ovaj strah može se ispoljavati na različite načine. Dok pojedine osobe imaju samo strah od određenih destinacija ili prevoznih sredstava (strah od putovanja avionom, automobilom, brodom; strah od putovanja u inostranstvo ili na određenu destinaciju), postoje i oni za koje je svaki odlazak na put zastrašujući.

Najčešći simptomi hodofobije su: uznemirenost, drhtanje, lupanje srca, preznojavanje, mučnina, vrtoglavica, u situacijama kada osoba krene, ili nekada čak samo pomisli na putovanje. U težim slučajevima, ovakvo stanje može biti okidač za napad panike. Osećaj konfuzije i dezorijentisanosti neretko preplavljuje osobu čak i kada pokuša da obavi jednostavne zadatke, kao što je check-in u hotelu, čitanje mape, ulazak u autobus, predaja prtljaga na aerodromu…Problem je što svako ovakvo iskustvo dodatno pojačava strah i dovodi do novog izbegavanja odlaska na put.

Odlazak kod psihologa ili psihijatra je prva i najvažnija opcija za većinu ljudi koji imaju strah od putovanja. Hodofobija se leči psihoterapijom, ili kombinacijom psihoterapije i primene određenih lekova, kao što su, npr. lekovi koji povećavaju nivo serotonina u mozgu. Terapija po pravilu podrazumeva postepeno izlaganje najpre ideji o samom putovanju u prisutvu terapeuta, a zatim i izlaganje samom odlasku na put. Krajnji cilj psihoterapije je da klijent uz pomoć terapeuta utvrdi i razreši razloge koji leže u korenu straha, bilo da je taj razlog neprijatnosti ili traumi koju je neko doživeo tokom putovanja, pojačana potreba za kontrolom ili dublji psihološki razlozi.

Važno je znati da postoji i mnogo toga što osoba može uraditi sama, kako bi ublažila simptome svog straha.

• Na putovanje je preporučljivo ići sa osobom koja nam je bliska, sa kojom otvoreno možemo pričati o svom strahu i u koju imamo poverenja.
• Dobra priprema za putovanje od velikog je značaja. Poželjno je upoznati se sa destinacijom, saznati kako je organizovan život na tom mestu, koja su kulturološka pravila, koja ponašanja se smatraju nepristojnim, gde i kome se obratiti u hitnom slučaju.
• Vizualizacija je veoma korisna. Možemo zamišljati sebe dok prolazimo kroz aerodrom, ulazimo u avion, boravimo u avionu, slećemo, ulazimo u autobus…Internet nam danas omogućava da sve ovo bude življe i realnije. Na ovaj način mozak se priprema za situaciju koja nas užasava.
• Nekada nije loše imati i plan za izvlačenje iz situacije, ukoliko stvari krenu kako ne treba.
• Tokom putovanja važno je voditi računa o stanju svog tela, uvek biti dobro hidriran, hraniti se zdravo, izbegavati veliki unos kofeina, alkohola i šećera, obezbediti dobar san neposredno pre i tokom puta.

Putovanje je vrlo korisno i ispunjavajuće iskustvo, način da se odmorimo, ugodimo sebi, proširimo vidike, steknemo nova znanja i prijateljstva. Prava je šteta dozvoliti strahu da nam to iskustvo onemogućava.